Za one koji ne znaju (verovatno ne bi čitali ovo) Mass Effect, ukratko, predstavlja jednu od najzapaženijih, i u poslednje vreme najomraženijih trilogija u sferi video igara prethodne generacije. Igrač preuzima ulogu Šeparda, osobe koja je faktički jedna polovina intergalaktički super vojnik, druga polovina Gospod Bog.
Zajedno sa svojom bagrom vanzemaljskih odmetnika i seksi svemirskim ženskama pokušava da spreči nadolazeću invaziju svemirskih krpelja koji su rešili da isisaju život celom univerzumu. Suptilni elementi RPG žanra i brzina modernih FPS igara bili su umotani u lepo struktuiranu priču koja je, za razliku od ostalih igara u to vreme, pružala veliku interaktivnost i pregršt mogućnosti koje su bile na raspolaganju igraču. Igrač je u pauzama između glavnih misija imao zavidan broj sporednih misija i mogao je da procunja po nekoliko lokacija u celom univerzumu koje su mu omogućavale da sazna nesto više o svetu, a usput i da opali po koju vrstu iz bogate flore i faune koju je univerzum pružao.
Mass Effect je kao franšiza uspela da uradi nešto nemoguće u poslednje vreme, dostigla je status nečeg najboljeg, ali ujedno i najgoreg na svetu. Prelepi roštilj koji jedete u raspaloj kafani, bomba od devojke koja se naskakala po jednom omanjem stadionu, dok vi pokušavate da je opravdate kako nije znala šta radi, Star Wars Special Edition, Generacija Pet sa Đorđem Davidom. Mass Effect je svaka od tih lepih stvari… i Đorđe David. U trenutku kada počnemo da pišemo o svim pozitivnim elementima koji krase ovu franšizu, nemoguće je izbeći one tri (sa DLC paketom, četiri) sitnice koje pokopavaju bilo šta lepo rečeno o njoj. No, pokušajmo da stvari gledamo pozitivno i okrenemo se ka budućnosti. Ili nećemo. Ili ipak moramo.
Next gen je polako počeo da poprima svoj oblik. Kako se spušta prašina nakon ovogodišnjeg E3 sajma, igrači konačno dobijaju sliku o tome šta nova generacija tehnologije konzola može da priušti. Pored novih kolačića kao što su Sunset Fortress, Destiny – nova franšiza kompanije Bungie, Viktorijanski Vukodlaci – Order 1886, videli smo i dosta standardnih prvotimaca na igralištu (pročitajte i EmuGlx e3 2014 reportaže: Microsoft, Sony, Nintendo, EA&Ubisoft). Kodžima nas je počastio novom Metal Gear Solid igrom, pritom i dalje misleći da je vic da Dejvid Hejter neće biti u igri toliko svež, 343 guraju Master Chiefa tamo gde mu nije mesto, a Nintendo Super Mario. Međutim, negde između termina za zabole me i Sims3 izgleda gore od Sims2 konferencije, čuveni Bond negativac EA Games je otvorio konferenciju sa svojim novoindoktriniranim pulenom Bioware i nekom ženskom koja svira vilončelo. Nakon trejlera za nešto što sam mogao da pretpostavim da je Dragon Age 3: The Indifference, načuo sam zvuke poznate melodije. Usledio je kratak uvid u to šta nas otprilike očekuje u novom poglavlju posrnulog svemirskog epa. Obuzet nevericom pokušao sam da to stavim na papir i podelim sa lepim, muževnim posetiocima nam sajta. Unapred moram da napomenem da će ovo biti na neki način, okršaj sa samim sobom tokom ovog teksta – beskompromisna, surova borba sa svojom mračnom stranom, kao u dobrom starom dokumentarnom filmu Road House sa Patrik Svejzijem. Drugim rečima, doći će do konflikta interesa sa sopstvenim mozgom i to u sred pasusa, mozda i rečenica. Obzirom da sam do sad, nakon sto neko pomene Mass Effect uspevao da izustim nešto sto se moze reći da je polovično formirana misao posle koje se skidam go i trčim po fudbalskom terenu, ovo se moze shvatiti kao veliki korak napred. Za mene.
Nakon što sam pogledao E3 prezentaciju još jednom i usput potražio jos neke informacije u mračnim i prašnjavim internet bibiliotekama uspeo sam da donekle pretpostavim sta bi to dočekali za nekih par godina i izložim to ovde kao potencijalnu temu za vođenje diskusije.
Za ostatak teksta, posetite ovaj link
Autor: Emuglx, Han Yolo
1 comment
Zasto je Mass Effect jedna od najzapaženijih, i u poslednje vreme najomraženijih trilogija? Zbog cega je stiglo do toga da bude omrznuta od strane igraca?