Od trenutka kad je Commander Nick poslao ćopavog Gaffa po mene, znao sam da je bilo samo pitanje vremena kada će se ova tema pojaviti u našim sitnim prepirkama. Dok smo sedeli u zamračenoj kancelariji, mogao je jasno da pročita negodovanje koje sam nevešto pokušavao da sakrijem ispod svog pohabanog bež mantila.
Obojica smo znali da je tema donekle bezazlena, ali i da je jednom morala izroniti na površinu. Čak je i Gaff napravio par origami figurica mrtvog konja. Nakon što smo mu pohvalili trud i konačno ga isterali iz kancelarije, atmosfera je počela polako da se krčka. Krenuo je sa standardnom pričom da sam loose cannon, maverick i slična dramaturgija. Izričito je prodeklamovao da ako ne preispitam stvar, onda nisam policajac nego sitna boranija.
Mislim da je i suptilno nagovestio da sam u jednom trenutku bio replikant… ili nezaposlen. Ne sećam se. Bio je u pravu. Ali, ako ćemo to da uradimo, bolje da razjasnimo šta ova stvar zapravo i jeste. Mrtav konj. Hvala Gaffe, molim te prestani da ulaziš više u kancelariju. Ako već moramo da raspečaćujemo ovaj, davno već, zapečaćeni slučaj, onda ćemo ga temeljno, JOŠ jednom rastumačiti. Računao sam, kad već govorimo o ovakvim temama koje su sastavni deo modernog društva, ili smo natprosečni sentijenti, ili smo Malagurski. Nasilje u video igrama. Nasilje van video igara. Zbog video igara. Grupa određenih reči nikad nije delovala ovako svrbuće smešno. Osim možda gavran mjehurasti dupejazavac (Malagurski?) Treći, ali da ne skrećem sa teme. Otvorio sam prašnjavi folder i krenuo sa listanjem uz povremeno pljuckanje po vrhu kažiprsta.
Kafeni pečat u obliku dna šolje na trećoj strani. Dagnabbit, Gaffe!
Ostatak teksta pogledajte ovde
Autor: Emuglx
