Pokemonomanija se širi svetom brzinom svetlostia. Navala je bila tolika da su kreatori igre morali da odgode globalno lansiranje jer serveri nisu mogli da podnesu potražnju. Šta stoji iza ovolikog uspeha?
Nintendova tržišna kapitalizacija porasla je 7,5 milijardi dolara nakon što je manija za Pokemonom Go počela. Aplikacija je na vrhu top-lista po broju preuzimanja u Australiji, Sjedinjenim Državama, Novom Zelandu i drugim zemljama.
Po pojedinim istraživanjima već se sad nalazi na pet posto svim smartfona u SAD-u. Prestigla je Tinder, uskoro bi mogla i Twitter. Možda već i bi da kompanija Niantic nije bila prisiljena da obustavi globalno lansiranje igre zbog toga što su igračice i igrači zahtevima preopteretili servere.
Iako je trenutno dostupna u tek nekoliko zemalja poput Sjedinjenih Država, igrači se domišljaju i snalaze na svakojake načine. Uprkos tome što još uvek nije dostupna kod nas, itekako je postala popularna.
Kako već biva kad u nečemu učestvuje ogroman broj ljudi, događaju se i bizarne situacije. Jedan je stanovnik SAD-a tako otkrio kako je njegova kuća pretvorena u vežbaonicu za pokemone. Isto se dogodilo i baptističkoj crkvi u Westborou koju je preuzeo ružičasti pokemon Clefairy.
Tražeći rečnog pokemona, tinejdžerka je u reci u Wyomingu našla – leš, a pljačkaši su već počeli da koriste igru kako bi namamili igrače i pokrali ih. Stoga – oprez!
Neočekivano munjevit uspeh Pokemona Go moguće je objasniti delovanjem nekoliko činioca.
Osnovni preduslov je raširenost dovoljno moćnih pametnih telefona. Ključna tržišta poput severnoameričkih i evropskih već neko vreme pokazuju znakove zasićenja, što znači da postoji veliki broj potencijalnih igrača, čak i kad se uzme u obzir softversko ograničenje (za igru je potrebno imati minimalno iOS 8 ili Android 4.4).
Besplatna je, što je čini gotovo univerzalno pristupačnom. Prihode ostvaruje kupovinom u okviru aplikacije. Procenjuje se kako je tokom prvih dana donela između tri i pet miliona dolara prihoda.
Ogromnu ulogu svakako su odigrali i podrobna priprema i testiranje. Niantic je pre Pokemona Go razvio Ingress, geolokacijsku igru proširene stvarnosti s oko sedam miliona igrača na globalnom nivou. Nema sumnje kako su na Ingresu i te kako ispekli zanat te usavršili znanja i veštine za razvoj Pokemona Go.
Reč o igri s vrlo niskim ulaznim barijerama i visokim potencijalom za angažman, kako samostalno tako u društvu s drugim igračicama. Istovremeno je kooperativna i kompetitivna, nudi priliku za istraživanje i otkrivanje.
Konačno, odabran je globalno prepoznatljiv, više od 20 godina prisutan i omiljen brend, čije su igre prodate u par stotina miliona primeraka, a temeljem njih nastale su i animirane serije te niz drugih multimedijalnih sadržaja. Mogućnost igranja takve igre uživo fantastičan je mamac za veliki broj ljudi. Društvene mreže su, naravno, takođe odlično poslužile za širenje vesti o Pokemonu Go i aktivnostima vezanim uz igru.
Problem s VR-om, kako su dobro primetili u Forbesu, nije samo u tome što je skup već i u tome što je trenutno na nivou puke modifikacije postojećih igara.
Naravno, tu fazu virtualna stvarnost mora proći, ali ljudima će biti lakše da izdvoje nešto sitno kako bi mogli da jure Pokemone po ulicama, parkovima i ko zna gde još sve nego da plate par stotina eura za VR konzolu.
Taj će jaz još neko vreme davati prednost igrama proširene stvarnosti, što bi autori istih (i uopšte igara) svakako trebalo dobro da iskoriste. Stoga treba očekivati kako će Pokemon Go biti tek prva u nizu ovakva igra koje ćemo imati prilike da vidimo tokom nadolazećih godina, ali i da igre na mobilnim telefonima nakon ove pošasti više neće biti iste.
